Uskrsnji i prvomajski praznici su za nama, bojenje jaja, praznicna obilna trpeza takodje. Osecam se tromo i lenjo, mada mislim da to i nema neke velike veze sa praznicima :)
Dobra stvar je kada ti je porodica u istom gradu, tada su ti svi blizu i na dohvat ruke. Mana je- sto nemas kod koga da pobegnes, kada ustines tih par slobodnih dana. Alek i ja tradicionalno imamo vecitu dilemu, kod koga prvog otici? Ranijih godina su se obe porodice skupljale kod nas i to je znacilo organizaciju kao da nas ima 30 u najmanju ruku ( a nema nas ni 15 ) :)
Situacija od pre jedno godinu dana:
-Jao kako mi se jede neko testo..neke kiflice, nesto.. - izjavljuje kao po obicaju moj dragi. Govorim mu kako i nisam bas za neku petljanciju i pekarsko- brasnaste zahvate.
Gleda me onako zamisljeno i kaze: -Ma majku mu pa nije testo bauk, e pa ja cu da ih napravim!
Kako vi birate pasulj? Od velikih trgovinskih lanaca ili u lokalnoj prodavnici? Od nasmejane bake na lokalnoj pijaci?
Moram da priznam da sam sa pijacom oduvek na vi, tu obavezu preuzeo je suprug. On jednostavno voli da se setka medju svim tim tezgama, da obidje 10 krugova pre nego nadje najbolju ponudu. Ne znam ja je stvarno nesto posebno ne mirisem. Odlazim kada moram i onda kao dete u liftu, stvarno ne znam kuda bih pre. Pred Bozicne praznike isli smo zajedno, jer zaboga ja sam domacica i moram da idem na pijacu :)
