 | |
| Vanil kolacici |
Volim praznike i kada se primakne decembar, nacisto posasavim poput malog deteta. Cini mi se da ne mogu da docekam ni 15-ti, a vec mi je jelka ponosno okicena :)
Obzirom da sam nacisto zakasnila sa pripremom novogodisnjih poklon-kolacica, a samim tim i objavljivanjem, evo resih da objavim ovaj post makar pre srpske nove godine.
Simbolicno poklanjanje keksica mi je jako interesantno i mami mi osecaj topline. Simbolicni pokloncic koji porucuje mnogo vise od biskvitnog testa.
Kada nekome poklonite taj mali znak paznje, prisnije mi je od gomile skupih poklona, koji se obicno biraju po automatizmu. Volim sve rucno radjene pokloncice, jer je obicno u njih utkano osecanje ljubavi, paznje i prisnosti.
I tako se nakon nove godine zadesih ovde. Sasvim slucajno, ne znam ni kako. Znam samo da je Blog zajednica nacisto poludela za njima.
A da budem iskrena, zainteresovala sam se odmah. Obzirom da u receptu stoji da maslac mora da bude sobne temperature, propisno sam ga uvece iseckala i stavila u cinijicu, nameracivsi se da ga napravim sutradan.
Ali kako Marfijev zakon nikada ne miruje, poceo je da me hvata grip. Onaj dzangrizavi, dosadni, uporni. Vratih cinijicu u frizider, shvativsi da od mojih kolacica tog dana nema nista.
Narednih dana sam 3 puta radila istu stvar, vadila i vracala. Ne da mi se, da vidim kakvog su ukusa i zasto se svima dopadaju.
Konacno, cetrvrtog dana resih da se upustim u avanturu, pa makar imala po parce maramice u obe nozdrve.
Kao sto je i napisano, recept je i vise nego lak, a priprema je zaista jos laksa. Najvise vremena ode na hladjenje testa, oko 30 min i na pecenje ovih malisana.
Ukoliko volite ukus maslaca poput mene ( cini mi se da bih mogla kasikom da ga jedem ), ovo je pravi keks za vas. Testo je prhko, topljivo, a varijante za ukusima takodje mogu da budu proizvoljne. Uz caj, kafu, solju mleka ili u solo varijanti, bas su pun pogodak!
